Veliki dug KVP ili potraživanja po čl. 75.

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Veliki dug KVP ili potraživanja po čl. 75.

Počalji  Admiral taj Čet Dec 23, 2010 1:41 pm

Лице и наличје једне ревизије

(Преузето из прилога ВЕТЕРАНУ)

Свим професионалним подофицирима и официрима, а тиме и корисницима војне пензије, у основи су познате одредбе Закона о Војсци Југославије, који је био на снази од 29. октобра 1993. године, до 1. јануара 2008. године, а којима су регулисане плате професионалних војника и пензијско осигурање војних осигураника.
Подсећања ради, чланом 71. Закона о ВЈ регулисано је из чега се састоји плата професионалних војника и то: из дела утврђеног према чину, положају, према стажу и војног додатка. Док, према члану 87. Закона о ВЈ Савезна влада прописује: плату по чину, плату по чину и дужности, положајну плату, војни додатак и посебни део плате.
Чланом 75. ст. 1. Закона о ВЈ, регулисано је:
„Укупан износ средстава за плате професионалних војника утврђује се према званичном податку о нето-заради која служи као основ за утврђивање зарада запослених у републици чланици на чијој територији је седиште Савезног министарства за одбрану, објављеном у службеном гласилу те републике, с тим да просечна плата по чину и положајна плата професионалних официра и официра по уговору не може бити мања од три нити већа од пет нето-зарада из овог става. Просечна плата по чину и положајна плата професионалних подофицира и подофицира по уговору износе од 65% до 70%, а просечна плата војника по уговору, по чину и дужности — од 55% до 60% од просечне плате по чину и положајне плате свих професионалних официра.
Према чл. 52. ст. 2. Уредбе о платама и другим новчаним при-мањима професионалних војника и цивилних лица у Војсци Србије и Црне Горе.савезни министар за одбрану, у оквиру укупних износа новчаних средстава из ст. 1. овог члана доноси одлуку о вредности бода за обрачун плата.
Међутим, и поред свега тога, надлежни органи у пракси се нису придржавали прописаних услова и обавеза, приликом утврђивања висине износа плата професионалним официрима односно пензија, јер министар за одбрану одлуком о вредности бода није одређивао вредност бода у оном износу којим би се при обрачуну плата, а за-тим и пензија обезбедила исплата плате односно пензије у прописаном износу. Услед тога је у периоду од 2000. до 2005. го-дине, однос просечних плата за официре, уместо минималних 3:1, према просечној нето заради у Републици Србији, износио од 2,37 у 2000. години, па до 1,22 у 2003. години, а наредних година био је и испод 1.
То значи, кад се ради о пензијама, да се за одређивање пензије приликом пензионисања узимао номинално мањи пензијски основ од оног који је требало да буде - да се претходно висина плате официра одређивала према закону, тако да је већ на почетку утврђени износ пензије био знатно мањи од оног који би требало да буде, без обзира што је решењем о пензији број бодова правилно одређен.
Затим, тако умањени износ пензије није се могао адекватно у реалном погледу усклађивати према платама професионалних официра, како је то законом регулисано. Све је то за последицу имало у релативном односу стално смањење пензија, јер се стално повећавала разлика између раста нето зарада које служе као основ за одређивање плата официрима и стварног износа плата, као и основ од којег се утврђује пензија.
Оправдано незадовољство оваквим односом бројне припаднике војске и кориснике војне пензије подстакло је да преко надлежних судова, подношењем тужбе, затраже остварење својих грубо ускраћених права. Међутим, њихова очекивања а ће у судском поступку остварити ускраћена, а законом предвиђена права, нажалост, била су изневерена.
Наиме, у почетку један број првостепених судова из унутрашњости (у Ћуприји, Сомбору, Панчеву и др.) усвајао је тужбене захтеве, а Окружни судови су потврђивали првостепене пресуде, на основу којих су тим подносиоцима тужби исплаћени досуђени износи.
Међутим, уследиле су ревизије свих тих пресуда по захтевима Војног правобранилаштва и Фонда СОВО, па је у том поступку Врховни суд Србије заузео супротан правни став и све те пресуде укинуо и одбио тужбене захтеве као неосноване. На основу тако заузетог става Врховног суда Србије, сви првостепени и другостепени судови су у осталим предметима ове врсте, који су у међувремену били у поступку одбијали тужбене захтеве као неосноване. Тиме је практично свако даље истрајавање на поднетим тужбама било несврсисходно и непотребно излагање трошковима судског поступка. У таквој ситуацији, да би се избегло плаћање високог износа судске таксе, пуномоћници тужилаца су углавном и у већини случајева предлагали прекид поступка, што су судови прихватали. Основ за прекид тмх поступака нађен је у поднетој иницијативи Уставном суду Србије за оцену законитости Одлука министра одбране о одређивању вредности бода за обрачун плата и војних пензијау току 2007. године.
По поднетој иницијативи Уставни суд још није донео одлуку, нити има изгледа да ће уопште бити донета.
Напомињемо, да је у одлукама Врховног суда Србије правна аргументација врло неуверљива и правно веома површна. Око заузимања правног становишта на нивоу Врховног суда, било је доста опречних мишљења. Оно што је било уочљиво, представници Војног правобранилаштва и Фонда СОВО здушно су се залагали да су захтеви припадника Војске и војних пензионера неосновани.
На крају, у посматраном периоду 2000-2005 године, за плате професионалних војника у савезном буџету су обезбеђивана потребна финансијска средства, али су редовно тако одређена средства намењена за плате и пензије, одлукама Владе, коришћена за друге „материјалне трошкове".
Управо је у пракси укупан износ одређених средстава за плате од стране Владе, у оквиру којих је министар одбране одређивао вредност бода и коефицијента за обрачун плата у ВЈ и пензија, послужио за упориште Врховном суду Србије да се министар одбране при одређивању вреоности бода, сходно чл. 52. ст. 2. Уредбе о платама, кретао у оквиру прописаних му овлаштења и да није могао да поступа другачије и мимо тога. А то што је укупан износ средстава за плате и пензије умањиван од стране Владе, сматра се да је Влада на тако нешто овлашћена. Да ли је то тако или не, за сада нема могућности да се такво мишљење официјелно оповргне.
Одсуство ваљаних чињеничних и правних аргумената у пресудама Врховног суда Србије упућује на закључак да се суд није руководио законитошћу већ жели да Владу ослободи обавезе плаћања дуга који је заиста велики. Стога, мериторна и законита одлука по питању предметог дуга може се очекивати тек од међународног суда правде у Стразбуру, пред којим су неки оштећени већ покренули поступак.


Poslednji izmenio Admiral dana Čet Dec 23, 2010 3:53 pm, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : грешке у тексту)
avatar
Admiral
Admin

Broj poruka : 28
Datum upisa : 21.04.2010
Godina : 55
Lokacija : Kragujevac

Pogledaj profil korisnika http://www.radio-admiral.info

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu